Početak » Uncategorized » ČETVRTI DAN SAJMA: MIRJANA BOBIĆ MOJSILOVIĆ

ČETVRTI DAN SAJMA: MIRJANA BOBIĆ MOJSILOVIĆ

https://pgsajamknjiga.files.wordpress.com/2016/04/volcano.jpg
Advertisements

 

DSC_7523PhotoCG

Mirjana Bobić Mojsilović , spisateljica, i slikarka, bila je gost ovogodišnjeg 12. Međunarodnog podgoričkog sajma knjiga i obrazovanja.

 „Mirjana Bobić crta da bi docrtala sopstveni život, slika ono što želi da gleda, inspiraciju nalazi u sebi i svuda unaokolo, vjeruje da je sve pozorište… Ukratko, jedan život pun života“, rečeno je na večerašnjoj promociji.

Sa Mirjanom Bobić Mojsilović razgovarali smo o smislu stvaralaštva,  književnosti i umjetnosti, kao i o njenom dvanaestom romanu Anđeo čuvar koji je doživio do sada šest izdanja.

U nastavku donosimo neke odlomke iz večerašnjeg druženja sa jednom od najtiražnijih srpskih autorki.

DSC_7543PhotoCG

 

„Ja se među knjigama osjećam fantastično kao i junaci svih mojih romana. Svi moji likovi se uvijek vrzmaju oko nekih biblioteka, oko nekih knjiga, u potrazi za rečenicom koja će im dati smisao, a ponekad moji junci i sami postaju pisci. Zato ja mislim da je knjiga najkreativniji i najdjelotvorniji način da popravimo svoje živote“, rekla je Mirjana Bobić Mojsilović.

„Radim da bih zabavila sebe i imam novu maksimu svog života: stvarnost je nedovoljna. Faktografija života je ista za sve ljude: rođenje, škola, posao, brak, penzija, smrt. Kome je to dovoljno – u redu. Meni nije. Knjige nam pomažu da poboljšamo sopstvenu maštu da dopišemo i doradimo onoga čega nema.“

„Kao i svaki čovjek pogođena sam usudom zapadne civilizacije, a to je svijest da su naši životi konačni: da mi ne idemo ka nečem boljem, nego samo ka jednom svjetlancetu koga je sve manje i manje. Moja neprestana svakodnevna borba je pokušam da odagnam melanholiju i očaj čovjeka zapadne civilizacije. Knjige u tom poduhvatu, a kao i svaka druga umjetnost, važno je sredstvo za taj cilj.“

DSC_7533PhotoCG

 

„Kad neko kao ja toliko voli slobodu, spreman je da za tu svoju slobodu plati cijenu. Zato što sam potpuno nezavisna, nikada neću dobiti priznanje koje zaslužujem od establišmenta koji daje aplauze kao nadnicu za nešto drugo. Sloboda podrazumijeva mnogo teških trenutaka ali na kraju na te trenutke gledate kao na  nešto dragocjeno. Ja se trudim d od svega napravim neku dobru priču koja će reći da čak i kad je bilo teško, bilo je barem zabavno.“

„Nosim svoj mali krst, koji je i težak i zabavan, i pun aplauza i pun melanholije. Ja sam ipak jedna srećna osoba jer sam razvila taj dar da uvijek napravim bolju priču od onoga što se desilo. Pisanje priče je stvar toga šta hoćemo da pamtimo: hoćemo li da pamtimo nešto kao dobro ili kao loše.“

„Pišem romane, pišem za pozarište, slikam. Kad me pitaju zašto sve  to radim, imam samo jedan odgovor: Skupo mi je da plaćam psihoanalitičara!“

„Neko ko voli slobodu ne može da podnese ograničenja i  granice. Moj roman u Sloveniji je proglašen za jedno od deset najboljih izdanja godine. Kod nas nijedne novine to nisu objavile. Pomirim se s tim i idem dalje. Mnogo je tu nivoa, ali to više nije ni bitno. Najvažnije je da sam ja apsolutno svoj put prokrčila sama. „

„Dobra književnost uvijek ima moć da poduči. Najvažnija stvar koju može da uradi bilo koja knjiga jeste da vas inspiriše da ponovite priču, da ličite na junake, da razmišljate o dilemama kroz koje prolaze junaci u rumanu, ili da vas potakne da i sami počnete da pišete. I literatura jeste danas najveća i najbolja terapija. Kad pomislimo da u životu nema bajke, ni princa na bijelom konju, ni biblijskog čuda, onda se u onima koji mnogo čitaju ipak otvori aleksandrijska biblioteka i pokaže im svjetlance u tami. Ne samo da upoznajemo svijet, nego da upoznajemo svijet u sebi: to je najvažnije. Dijalog knjige i čitaoca, otvaranje jednog svijeta, koji je tamo negdje a tu je svuda oko nas, jedna je velika dragocjenost.“

DSC_7527PhotoCG

 

„Ovo je roman koji se bavi jednom temom koja je sveprisutna danas a o kojoj se vrlo malo govori – to je psihičko zlostavljanje. O tome se malo govori jer to zlostavljanje ne ostavlja nikakve vidljive posljedice  i tome se često ne vjeruje. Mnogo je nas u svom životu imalo neku toksičnu vezu, uključujući i mene i to me je podstaklo da ovu temu istražujem. Psihičko zlostavljanje jeste problem savremene zapadne civilizacije. S jedne stane imamo tu ‘ja’ kulturu, a s druge strane imamo bezbrojne poruke sa svih medija o našoj vlastitoj nedovoljnosti. Ovo je priča o psihičkom zlostavljanju ali takođe i o strahu, dominantnoj emociji zapadne kulture. To je emocija kojom se najlakše vlada: strah od ajkule, bolesti, rata, bilo čega. Strah da ćemo pogriješiti i da ćemo zbog toga izgubiti sigurnost. Ova priča, ovaj psihološki triler, može biti uzet kao udžbenik za brzo shvatanje metode vladanja strahom, metode kojom se pokušava nečiji život staviti pod vlastitu kontrolu. Mi živimo u epidemiji usamljenosti ali  o tome je sramotno govoriti jer mediji uporno forsiraju koncept pobjednika, nekog ko je nedodirljiv. Društvene mreže daju privid da imamo mnogo prijatelja, da nismo sami, a u stvari smo neviđeno usamljeni.“

„’Snaga je ženskog roda’ je jedan moto moje junakinje-feminstkinje. Međutim moram da vam kažem i slabost je ženskog roda. Ovo treba da učimo u školi: Mi svi dajemo snagu onome od čega se plašimo. Mi dajemo snagu objektu vlastitog straha. Mi tu snagu dajemo, ali, znate šta, mi možemo i da je uzmemo“, rekla je, između ostalog, Mirjana Bobić Mojsilović na večerašnjoj promociji.

 

 

Advertisements