Međunarodni podgorički sajam knjiga i obrazovanja

Home » Uncategorized » ГИМНАЗИЈА НА САЈМУ

ГИМНАЗИЈА НА САЈМУ

https://pgsajamknjiga.files.wordpress.com/2016/04/volcano.jpg

Крај недјеље донио јеи завршне активности Гимназије „Слободан Шкеровић” на 15. Међународном подгоричком сајму књига и образовања. И сада, када треба погледати унатраг, на све што је било, како би се то могло за ову прилику ако не подсјећањем на једног писца и његово дјело. Говорећи о Џејмсу Џојсу, Зоран Пауновић је примијетио да је „Џојс свјетску књижевност задужио управо тиме што је своју трку истрчао до краја – у име многих који су је започели и одустали”. У једној својој, васпитно-образовној трци, али са истим издржајем да се у њој остане до краја, и на сваком мјесту, јесте и Гимназија. Управо тако било je и овога пута.

Прве дане Сајма обиљежило је почетно представљање Гимназије којим је она скренула пажњу посјетилаца и најавила организацију низа догађаја и радионица. Програм је како то доликује отворен умјетношћу. Али не умјетношћу у савременом значењу ријечи, него у оном старом, античком, грчком, као techne, тј. умијеће израде ствари. Професори црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности организовали су радионицу „Стилска вјежба”на којој су вјежбали писање исте приче различитим стиловима. Представљање је настављено ликовном радионицом „Илустрације”, да би у наредним данима Сајма свој простор добиле и природне науке. Професори физике су, заједно са ученицима, на занимљив начин представили свијет астрономије и науке о природи, да би дан касније била организована радионица „Логичко-математичка играоница”. Почетак викенда обиљежила је радионица „Латински језик и култура старог Рима”. Није само одређење гимназија оно што нашу школу обавезује на говор о старини. Џаспер Грифин је, пишући о старој Грчкој, примијетио да нас знање о прошлости ослобађа „тираније садашњице”, тј. „увјерења да су наше сопствене навике у дјелању и мишљењу непромјенљиве и помисли да не постоје друге могућности”. А та ширина да се ствари сагледају на различите начине – особина је духа Гимназије и њених ученика. 

Седми дан у недјељи био је резервисан за седму умјетност. На штанду Гимназије чланови Клубa филма на занимљив су начин са присутнима прошетали кроз свијет ове умјетности. На другој страни, на великој бини Сајма приказивани су кратки нијеми филмови наших ученика- „TheRiddle”, „TheOtherSideoftheRiver”, „River”, као и филм „Живот имитира умјетност”. Клуб талентованих ученика представио је своје пројекте – мјузикл „Бриљантин”, перформанс „Алиса” и премијерно филм „Гимназијалци”. Вођени оном старом латинском изреком да је име знак, могло се наслутити да ће филм изазвати велики аплауз и овације присутних. Има у њему неке „колфилдовске” лакоће којом комуницира са публиком, посебно оном млађом, тинејџерима. Нешто у њему заводљиво, привлачно, као у Селинџеровом роману, позива, ако не на бунтовништво, оно на идентификацију. Јер слично се сличним сазнаје. Од памтивјека, па и овдје.

И ако се пише да би на крају остао наш запис о нама самима, како је то сугерисао Меша Селимовић у свом роману „Дервиш и смрт”, Гимназија је на Сајму о себи написала све. А како живот није увијек поезија, онда се понекад и деси да избјегнемо ону „горку посмртну славу песника”, што рече Изет Сарајлић. Гимназији је стигло на крају вечери и признање. Организатори Сајма уручили су јој посебну захвалницу за креативан, инвентиван наступ на том догађају.

На самом крају, треба рећи и ово – сматра се да оно што долази посљедње има почасну позицију. Њиме се закључује, сажима све претходно речено. Овога пута та позиција припада – људима. Наших 27 волонтера, свакодневно је на Сајму марљиво, онако како то само волонтери знају да раде, представљало школу посјетиоцима догађајa. Са њима су били професори, чланови стручних актива, психолошко-педагошке службе, помоћно особље школе, руководиоци и наравно остали ученици без којих би наша универзална васпитно-образовна прича остала само „празни лист хартије са којим је почела”.

%d bloggers like this: