Žakelj: Samo na velikim temperaturama možeš da se opereš i da izađeš opet u život čist i živ
Četvrti dan 19. Međunarodnog podgoričkog sajma knjiga i obrazovanja počeo je panel diskusijom o knjizi „Belo se pere na devedeset“ autorke Bronje Žakelj, ali i o filmu koji je proistekao iz te knjige.
Bronja Žakelj svoj debitantski roman „Belo se pere na devedeset“ je objavila tek kad joj je bilo 49 godina u izdavaštvu izdavačke kuće „Beletrina“ iz Slovenije. Njeno ostvarenje nastalo je na osnovu sjećanja na tri posljednje decenije vijeka iza nas, a nagrađeno je 2019. prestižnom slovenačkom nagradom za književnost Kresnik. Na slovenačkom jeziku roman je prodat u više od 20.000 primjeraka, a preveden je na osam jezika.
Autorka je ovom prilikom pojasnila simboliku naslova knjige.
„Belo se pere na devedeset“ su bile posljednje riječi moje majke. Izgubila sam majku kada sam imala 14 godina, bio je to petak kada majka nije ustajala već dugo i bila je strašno bolesna, a ja za to nisam znala. Te riječi su više od neke banalije kako se pere veš, ja sam to nosila kroz svoj život i kada je život nakon majčine smrti mene zaista počeo da pere. Vidjela sam da samo na velikim temperaturama i najvećim obrtajima možeš da se opereš i da izađeš opet u život čist i živ. Odlazili su ljudi i dogodile su se teške stvari. Živim za sjutra, ali gledam i unazad jer su tamo ostali oni koje sam jako puno voljela. Samo nakon nekoliko godina nakon majčine smrti sam se ja razboljela od raka na limfnim čvorovima i tada sam se skoro raspala, te nisam željela da se ništa više raspadne, a kamoli moja zemlja. Zbog toga je cijeli dio knjige posvećen 70. i 80. godinama jer sam htjela kroz te banalije i sitnice da se provuče sentiment vremena kada smo svi živjeli isto i dijelili kolektivne uspomene. To su za mene bile godine sreće u kojima sam sakupila dobru energiju da prođem kroz sve ono što me čekalo kasnije,“ ispričala je Žakelj.
Po ovom romanu snimljen je film „Belo se pere na devedeset“ u italijansko-slovenačko-srpsko-hrvatsko-crnogorsko-makedonskoj produkciji.
Glavne uloge igraju Anica Dobra, Jurij Zrnec, Tjaša Železnik, Lea Cok, Iva Kranjc Bagola, Saša Tabaković i drugi. Reditelj filma je Marko Naberšnik, kome je ovo peti igrani film, a u koautorstvu sa autorkom romana Bronjom Žakelj, potpisuje scenario.
Producent filma Aleš Pavlin istakao je da je put kreiranja filma bio veoma zanimljiv, ali je adaptacija bila veoma zahtjevna.
“Mislim da smo na ovom prostotu bivše zemlje skupili stvarno kreativne saradnike iz Makedonije, Crne Gore, Srbije, Slovenije, Italije. Mislim da imamo jako lijep film koji će dobro da korespondira sa publikom. Kao ko-scenaristkinju smo uključili Maju Todorović zato što jako cijenim to što radi i pošto joj vjerujem, a imala je jednu veliku prednost što ne dolazi iz Slovenije, niti je rođena u to vrijeme,” naveo je Pavlin.
Ko-scenaristkinja filma, Maja Todorović istakla je da je bilo izazovno adaptirati nečiju životnu priču.
„Teško je da čovjeku kažete „Nama ne treba ovaj dio tvog života, nije dobar za film“. Mora da se dođe do tog nekog nivoa komunikacije da zaista vjerujemo jedni drugima i uspostavimo upravo to – kako da stvari fokusiramo na osnovu toga što je tema filma. Značajno je bilo što su režiser i producent bili otvoreni da prave dobar film, a ne pošto poto da utrpaju čitav roman u film,“ navela je Todorović.
Projektu se 2020. kao ko-producent iz Crne Gore priključio Miljan Vučelić.
„Aleš mi je rekao da ima jedan baš dobar projekat, uputio me o čemu se radi, poslao mi je scenario. Vrlo brzo sam pročitao scenario i u tom momentu sam znao da će taj film sigurno dobiti podršku u Crnoj Gori jer je ovo prvi igrani film koji je većinski slovenačka koprodukcija, a manjinska crnogorska. Vrlo mi se dopala priča i mislim da će na najbolji mogući način da komunicira sa našom publikom iako postoji i jezička razlika. Crna Gora je prva zemlje koja je podržala projekat, a zatim su došle još četiri zemlje,” istakao je Vučelić.